Ljubljana, 09. novembra (STA) – Mednarodno okoljsko združenje Alpe Adria Green (AAG) je danes pred poslopjem DZ pripravilo protestni shod, s katerim želi politiko opozoriti, naj se čim prej odloči o stališču do postavitve terminalov v Tržaškem zalivu. Protestniki so znova opozorili, da so plinski terminali ekološka bomba in za Slovenijo nesprejemljivi.

 

Protestnega shoda se udeležuje okoli 15 predstavnikov slovenskih in italijanskih okoljevarstvenikov in Mladi forum SD, podporo pa je prišel izreči tudi poslanec Zaresa Franci Kek. Ta je pojasnil, da danes od vlade pričakuje, da zaščiti kakovost življenja slovenskih državljanov.

Kot je ob robu protestnega shoda povedal predsednik AAG Vojko Bernard, bo Evropska komisija njihovo pritožbo, ki so jo poslali proti gradnji terminalov, po vsej verjetnosti obravnavala prednostno. Nekdanja evropska poslanka Mojca Drčar Murko pa je izpostavila, da so plinski terminali okoljski, varnostni in politični problem.

Bernard, ki sta ga spremljala italijanski predstavnik v AAG Roberto Giurastante in Slovenka, ki živi v Italiji, tudi predstavnica AAG, Nevia Babič, je predsedniku DZ Pavlu Gantarju izročil memorandum, s katerim DZ pozivajo, naj se odločno izreče proti gradnji plinskih terminalov.

Gantar je ob prejemu memoranduma ocenil, da je slovenska vlada o omenjeni problematiki doslej ukrepala "razmeroma ustrezno". Če bo v prihodnje vlada pokazala omahovanje, Gantar ne izključuje možnosti, da se bo parlament na to temo tudi sestal. Gantar bo sicer DZ obvestil o pobudi, ki jo je danes prejel s strani AAG, zaenkrat pa obravnava o tej problematiki v DZ ni predvidena.

Kot je pojasnil, sta Slovenija in Italija članici EU, obe pa zavezuje skupna okoljska zakonodaja. Vlagatelj projekta v Italiji mora po njegovem mnenju slovenski strani izročiti vse dokumente, ocene in presoje, ki so pri tem potrebne.

Vse raziskave o takšnih projektih, kot sta postavitev plinskega terminala na kopnem v Žavljah in v Tržaškem zalivu, so po Gantarjevem mnenju dobrodošle. Ob tem pa je izrazil dvom, da je takšen objekt v Tržaškem zalivu resnično okoljsko sprejemljiv.

"Osebno ocenjujem, da ne en ne drug projekt v razmerah in dimenzijah kot sta načrtovana, nista primerna," je povedal. Gantar pričakuje, da bosta slovenska in italijanska stran jasno postavili zahtevo, da mora presoja teh stvari potekati v skladu z evropsko zakonodajo.

Potem ko je predstavnike AAG sprejel Gantar so se sprehodili do italijanskega veleposlaništva, kjer pa jih niso sprejeli. Tako so memorandum izročili policistu pred veleposlaništvom.

 

Problematika gradnje plinskih terminalov v Tržaškem zalivu in na kopnem v Žavljah pri Trstu že dlje časa buri duhove v politični in civilni sferi Italije in Slovenije. Medtem ko je gradnja terminalov v strateškem interesu Italije, pa za Slovenijo takšni projekti niso sprejemljivi z vidika čezmejnih okoljskih vplivov.

Omenjena tema bo v ospredju današnjega zasedanja koordinacijskega odbora ministrov Slovenije in Italije, ki bo popoldne na Brdu pri Kranju.

 

ODPIRA SE ŠE DRUGA “FRONTA” NA JADRANU

INVESTITORI SVE NERVOZNIJI

‘Curi’ vrijeme za LNG terminal

Datum objave:
09.11.2009 10:31

Autor: L. Filipović

Povećaj veličinu slova
Smanji veličinu slova

Pošalji prijatelju
Ispiši stranicu

Projekt izgradnje hrvatskog terminala za ukapljeni naftni plin (LNG) nalazi se na prekretnici. Ako se stvari uskoro ne ubrzaju, dolazi u pitanje početak rada planiran u 2014, izjavio je za Ruters predstavnik stranih investitora

‘Još uvijek je moguće da ispoštujemo rokove, ali to je sve veći izazov’, rekao je Michael Mertl, generalni direktor konzorcija Adria LNG.
Konzorcij trenutačno čine njemački E.ON Ruhrgas, austrijski OMV, francuski Total i slovenski Geoplin. Više od godinu dana čeka se da im se pridruže i predstavnici s hrvatske strane, i to Ina, HEO i Plinacro, sa zajedničkim udjelom od 25 posto.
IZBOR NOVOG MINISTRA KOČI PROJEKT

Michael Mertl

‘Bez njih ne možemo pripremati komercijalne ugovore. Ističe nam vrijeme ako želio postati operativni 2014. U ovom trenutku nemamo nikakvih naznaka kad će nam se pridružiti’, požalio se Mertl.
U konzorciju se boje da će čitavu stvar još više oduljiti izbor novog ministra gospodarstva. Također, neki procjenjuju da Ina namjerava napustiti plinski biznis što znači da bi se povukla i iz LNG projekta.
Planirana vrijednost ulaganja u terminal na Krku je 800 milijuna eura, bez plinovoda. S plinovodima bi ulaganje moglo dosegnuti milijardu eura.
Domaća trojka zasad oklijeva, jer se ne mogu dogovoriti o raspodjeli udjela. Veći postotak znači da će netko snositi veće troškove gradnje, od ukupno oko 250 milijuna eura, koliko bi trebala pokriti hrvatska strana. U ovom trenutku nijedna tvrtka ne raspolaže dovoljnom količinom novca za takvo ulaganje.

ZAVRŠENA STUDIJA O UTJECAJU NA OKOLIŠ
Sredinom listopada završena je Studija o utjecaju na okoliš, koja sadrži više od 800 strana, a njezin zaključak je da će LNG na Krku imati prihvatljiv utjecaj na okoliš, bez zagađenja mora i zraka. Zanimljivo je to što je čitava studija dostupna na stranicama konzorcija Adria LNG, što je presedan.
‘Dosad je studije objavljivalo ministarstvo gospodarstva, i to u skraćenom obliku. Iz toga ste mogli iščitati samo zaključke, ali ne i algoritme na osnovi kojih su oni izvedeni. Zbog toga pozdravljamo ovaj potez’, rekao je za tportal Vjeran Piršić iz udruge Ekokvarner.
Za 19. studenoga, u Omišlju je najavljena javna rasprava na kojoj svi zainteresirani mogu dati primjedbe na studiju.
SEDAMDESET TONA VARIKINE PROTIV ŠKOLJKI I ALGI
Za Piršića je sporno to što će iz postrojenja dnevno izlaziti 58,5 tisuća kubika pothlađene vode za pet stupnjeva Celzijevih. Isto tako, za odstranjivanje školjki i algi s dijelova pod morem godišnje će se koristiti oko 70 tona varikine. Također, predviđeno je razbijanje podvodnog brijega ispred budućeg priveza za brodove, površine 12.000 metara kvadratnih.
‘Mislim da su neki dijelovi studije nategnuti. Zbog toga ćemo angažirati eksperta koji će provjeriti sve sporne navode. Bit ćemo spremni za javnu raspravu’, zaključio je Piršić.